U samom procesu bušenja betonskih zidova i podova stvaraju se rupe koje imaju precizne i ravne rezove i nije ih potrebno naknadno obrađivati. Prilikom bušenja betona koriste se dijamantske krune koje ne prave vibraciju i ne oštećuju ivice.

U bušenju armiranog betonskog zida ili ploča koriste se bušilice sa vibracionim bušenjem koje imaju obične burgije ili mašine za kernovanje koje imaju dijamantske bor krune. Obične burgije koriste se za bušenje rupa sa manjim prečnikom a bor krune za precizno bušenje koje mogu služiti i za betonske armature. Dijamantske bor krune mogu napraviti rupe prečnika od 8 do 750 milimetara. U izbušenim rupama može se zaliti dvokomponentna epoksidna smola.

Bušenje betona obuhvata zidove, beton, ciglu, mermer, asfalt, betonske krovove, grede, otvore za klima uređaje , ventilaciju, grejnu ili vodovodnu instalaciju i dr. Za pravljenje bilo koje rupe u nekom od zidova ili delova poda najbolje rešenje je svakako koristiti tehniku dijamantskih kruna. Ova metoda stvara otvore koji nemaju kolateralnu štetu, imaju pravilne ravne rezove i spremni su za ostale radove bez naknadnih obrada.

 

Vrste dijamantskog bušenja:

Postoji mokro i suvo bušenje.

Kod suvog bušenja obavezno je korišćenje krsta ili burgije kojima se centrira, ukoliko su u pitanju veliki prečnici potrebno je korišćenje stalka kao i efikasnog sistema koji usisava svu površinu i ne dozvoljava da se alat zaglavi.

Podela materijala za bušenje je sledeća:

• Tvrdi materijali koji zahtevaju isključivo mokri postupak.

• Meki, srednje meki i pojedini tvrdi materijali za koje se mogu koristiti i mokar i suvi postupak.
Situacija na gradilištu (da li je reč o sirovoj gradnji ili unutrašnjim radovima) kao i postojeći električni alat imaju direktan uticaj na način bušenja, dok su veoma važni parametri, zapravo broj i prečnik rupa kao i njihova dubina.

• Materijali osetljivi na vodu poput gipsa ili gasbetona gde je dozvoljen isključivo suvi postupak.

Uvek se ne početku preporučuju manji obrtaji i manja brzina kao i korišćenje stalka. Potrebna je i regulacija snabdevanja vodom kao i prikladno hlađenje. Siva voda smatra se osnovnim indikatorom koji pokazuje da je snabdevanje ispravno.

Sa brojem obrtaja treba biti pažljiv jer sa preniskim se neće postići odgovarajući napredak u samom bušenju, dok će preveliki broj obrtaja dovesti do preterano brzog trošenja segmenata ili preopterećenja uređaja. Sila pomaka mora biti prilagođena materijalu koji se buši. Manja sila je obavezna na početku do sigurnog centriranja krune. Pogađanjem tvrđih materijala treba smanjiti ili zaustaviti postupak.

Bušenje čelične armature dozvoljeno je jedino ukoliko statičar to utvrdi. Treba tačno proveriti kako ne bi došlo do bušenja strujnog, vodovodnog, gasnog ili odvodnog voda. Pri mokrom bušenju obavezno je korišćenje električnog alata koji ima zaštitne prekidače.